Odavno nije napisana bolja ekonomska analiza sa toliko podataka i suvih činjenica.
Svaka čast autoru i sve čestitke za sjajan tekst.

Samo da dodam, po ko zna koji put, ništa od ovoga nije slučajno i amaterski. Naprotiv, ekonomsko ubistvo Srbije, potpuna pljačka i razaranje po svim šavovima, je primarni cilj okupacije koja je, nakon petog oktobra, dolaskom kvinslinga 2012.godine, ušla u finalnu fazu.
Dakle, nije reč ovde o neznalicama, nesnalaženju, promašajima... radi se o planskim aktivnostima koje se sprovode u svakoj koloniji modernog doba.

"Prema tome, ništa nije manje istinito od ustaljene tvrdnje da nas „sve hrane privatnici“ – pre će biti da mi hranimo sami sebe, odnosno da su radnici ti koji najviše pune budžet: prvo, odbicima na svoje zarađene plate, a drugo, potrošnjom svojih dohodaka na robu na koju se plaćaju PDV i akcize."

Neka bude da budžet "ne hrane privatnici, nego radnici". Ako hoćete da proverite ispravnost neke teze, uradite misaoni eksperiment, dovedite je do ekstrema. Šta bi, npr. bilo ako bi se plate u javnom sektoru, ne smanjile, nego duplo povećale? Recimo da bi ti radnici duplo više punili budžet kroz poreze, doprinose, pdv i akcize (možda bi nešto otišlo u štednju). To bi, recimo, koštalo budžet oko 2 milijarde evra godišnje (koji ne postoje), pa bi se u budžet i fondove slilo 800 miliona evra, a u budžet kroz pdv i akcize još recimo 300 miliona. Ko bi platio ostatak?

@German Ko bi platio ostatak?

Krediti pokrivaju ostatak, to je od 2008. ekonomska politika vlade koja traje i dan danas u ovoj najreformskijoj vladi.

Idealno bi bilo da se razlika pokriva ozbiljnom proizvodnjom i izvozom, ali ta mogucnost se sistematski sprecava od kolonijalnog kartela, koji cini znatnim delom i Germanski trust.
Zar ne, Germane?

Rat sa Javnim sektorom je besmislen. On treba da je na nivou potrebe društva a racionalan. On nije za one koji bi da jurišaju na veliko i više. Za njih je preduzetništvo. Ne može državna služba da bude ulov za one koji bi da budu ekstra plaćeni. Ne želim sad da poredim plate lekara tu i negde drugde ali ipak i kod tog se kod nas često porede zarade državnih i privatnih klinika. Ni ostale zarade nisu manje različite tako da to odmah treba izbaciti. Zarade tu i negde drugde nisu slične ni vodovodaru ni lekaru. Ipak tu ima jedna rečenica da javni sektor nije prevelik već je previše nezaposlenih koji ne uplaćuju ništa za javni sektor. To je samo delimično tačno vezano za nivo nezaposlenosti. Sam broj ljudi u javnom sektoru jeste kod nas prevelik. Previše je u kancelarijama a nikad više računara. Nekad su isto bili brzi sa manje zaposlenih i bez kompjutera nego sad. Kod nas je izgleda običaj da se kupi ili iz donacije dobije komp a onda ajde da ne bude sam zaposlimo nekog da ga čuka.

Sve te priče o javnim preduzećima zanemaruju elementarnu stvar a to je da postoje tri vrste rentabilnosti: 1.finansijska, 2.ekonomska i 3.društvena.

Sama finansijska rentabilnost (a oko nje se vrti priča o javnim preduzećima) ništa ne govori o ekonomskoj rentabilnosti date delatnosti a još manje o njenoj društvenoj korisnosti i rentabilnosti. Finansijski najrentabilnije su delatnosti koje nisu ni ekonomski a još manje društveno rentabilne - droga, prostitucija, trgovina ljudima.

Javna preduzeća, kao što im i naziv govori, treba da zadovoljavaju javni, društveni interes, i mogu, ali ne moraju da budu finansijski rentabilna. Njihova rentabilnost je društvena jer zadovoljavaju određeni nivo civilizacijski potreba datog društva. Osim toga ova preduzeća omogućavaju da preduzeća koja posluju po tržišnim principima budu ekonomski rentabilna pa se može reći da su i ona ekonomski rentabilna ali na POSREDAN NAČIN.

Autor teksta pravi vise logickih a rekao bih i zdravorazumskih gresaka.Ono sto odmah primecujem:
1."Nije veliki udeo zaposlenih u javnom sektoru kada se poredi sa drugim zemljama"
Ovo je kao kada bi se Crvena Zvezda poredila sa Realom: Eto Real za kupovinu igraca trosi 500 miliona, nije onda mnogo ako mi potrosimo 50. Nema veze sto nemamo ni tih 50, kada se podaci uporede to nije mnogo.
2."Budzet se ne puni od privatnika vec od PDV-a koji placaju svi"
Po ovoj logici sto vise ljudi zaposlimo u javnom sektoru vise ce se puniti budzet? Naravno da ne:
Policajac prima platu IZ BUDZETA, kroz PDV se deo te plate vraca u BUDZET, ali samo 20%, dakle budzet je u minusu za 80% njegove plate. Sto se privatnika tice, od zaradjene plate radnika 100% je ostvarena dobit, koja ostaje na ovaj ili onaj nacin u drzavi, a samo po osnovu PDV-a budzet je puniji za 20% te plate.

Slažem se, najzad da neko odgovori na očiglednu, prljavu laž.

Odavno nisam pročitao besmisleniji tekst.
I šta kaže, nije javni sektor veliki, nego je realni sektor mali...
Od pamtiveka postoji poslovica - pružiti se prema guberu...
To bi isto bilo kao da neko kaže, ne troše moja deca mnogo, nego ja malo zarađujem...

Citiram:
"Nijedna država ne živi od poreza i doprinosa već od NOVOSTVORENE VREDNOSTI koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji."

NOVOSTVORENA VREDNOST je roba, njena vrednost se kao sto vam je poznato izrazava novcem a drzava deo te novostvorene vrednosti uzima za popunu budzeta kroz poreze i doprinose.
Dakle, vasa recenica je besmislena i nelogicna, trebala bi da glasi:

SVAKA država živi od poreza i doprinosa NA NOVOSTVORENU VREDNOST koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji.

Sto se tice domacih preduzeca koja se sada nalaze u stranim rukama sami ste dali odgovor na to ciji je profit. Nazalost, jedini deo kolaca koji sada drzava moze da uzme od njih je kroz porez.

moramo da prihvatimo jednu cinjenicu ne placamo mi pdv.U sustini ga placamo.Ali mi ga platimo u ceni na kraju.A ta roba od proizvodnje dok dodje do malorodaje svi oni plate pdv.PDV ne obuhvata krajnje potrosasce.Sad ispada po autoru da samo mi placamo pdv.Sto se tice radnika u javnom sektoru koji nesto kupuju i placaju poreze.Od cega oni to rade?od plate naravno.Koje plate.One plate koje su u javnim preduzecim dobili tako sto su ta preduzcea neprofitabilna pa onda moraju subvencije iz budzeta da idu njima.Sto to niste napisali?spominjali se subvencije u GSP.Sta ce subvencije gsp kad je on preduzeca koje pruza uslugu koju naplacuje.E bas zato sto je neprofitabilan i nema ni za keks,a kamoli za platu.Tako da nece bas da bude da se radnici i javna preduzeca njihovi poslodavci satrase da napune budzet.Pre ce biti da ga oni prazne.Ovo me podseca na onu anegdotu kad te siledzija opljacka uzme ti pare pa kaze idemo na pice ja castim.

Slaba analiza.

U mojoj firmi ima 7 pravnika(od čega su dvoje šefovi) na 1300 zaposlenih i kad bi uzeli predmete od advokata i zastupali preduzeće u svim sporovima možda bi nam i falilo ljudi... Jednostavno, vreme se promenilo i danas svako želi da tuži javno preduzeće jer je verovatno JEDINO tu sigurna naplata. Tako da pitanje viška nije nimalo jednostavno, jer se u svakoj oblasti mora ući u suštinu. Drugo, i vreme se promenilo da bi jedno JP funkcionisalo u skladu sa zakonom danas je potrebno mnogo više pravnika i ekonomista iz razloga koje možemo nazvati očiglednim(česte izmene zakona koje sluđuju one koji treba da ih poštuju) dok se privatniku toleriše nepoštovanje istih(banalan primer Zakon o radu, pravo na plaćanje za prekovremeno...).

1.
Moja rečenica glasi baš kako treba da glasi.

Novostvorena vrednost (ili nacionalni dohodak ili neto društveni proizvod) je rezultat rada jednog društva u materijalnoj proizvodnji u određenom periodu (najčešće u jednoj godini). Utvrđuje se vrednovanjem proizvedenih roba i usluga po tržišnim cenama i njihovim agregiranjem.

Ono što je bitno, ta novostvorena vrednost (ili dohodak ili neto proizvod) u CELINI PRIPADA VLASNIKU. U sistemu kolektivne, državne svojine, celokupna novostvorena vrednost je pripadala društvu kao vlasniku, tačnije, delile su je državne firme i država, odnosno, privreda i neprivreda.

I zemlje u kojima dominira privatna svojina zadržavaju u svom vlasništvu (u potpunosti ili većinskim delom) velike sisteme upravo zato da bi im deo novostvorene vrednosti ostvarene u tim sistemima pripao po osnovu vlasništva.

Definicija novoostvarene vrednosti koju ste napisali je tacna i tacno je da ona pripada vlasniku ali je recenica iz prethodnog posta i dalje netacna:

"Nijedna država ne živi od poreza i doprinosa već od NOVOSTVORENE VREDNOSTI koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji."

Definicije koje prepisujete iz nekog ekonomskog udzbenika su uglavnom tacne, vasi zakljucci koje izvodite su uglavnom pogresni.

1.
Poslednji pokušaj da budem jasan.

U komentaru od 18:31 ste napisali: „.... vasa recenica je besmislena i nelogicna, trebala bi da glasi - SVAKA država živi od poreza i doprinosa NA NOVOSTVORENU VREDNOST koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji.“

Toj rečenici nedostaje bitan nastavak pa bi ona u celini trebalo da glasi: „ Svaka država živi od poreza i doprinosa na novostvorenu vrednost koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji KAO I OD NOVOSTVORENE VREDNOSTI KOJA JE REZULTAT PRIVREDNE AKTIVNOSTI TE DRŽAVE KAO PRIVREDNOG SUBJEKTA.“

Dakle, u prvom slučaju država naplaćuje samo poreze i doprinose na novostvorenu vrednost, u drugom slučaju prisvaja novostvorenu vrednost u celini. To je poenta a rekao bih da vi upravo to ne razlikujete.

2.
Nesigurnost naplate poreza od privatnih preduzeća kao i mogućnost njihovog potpunog ili delimičnog delociranja u zemlje koje će ih potpuno osloboditi poreza (što je slučaj sa najvećim delom evropske automobilske industrije koja se izmestila iz matičnih zemalja), čini da se većina evropskih država oslanja prvenstveno na novostvorenu vrednost nastalu kao rezultat privredne aktivnosti u preduzećima čiji je ona vlasnik a ne na poreze koje će eventualno naplatiti od privatnih preduzeća. Da ne govorim o tome da u prvom slučaju dobija neznatan deo te novostvorene vrednosti dok je u drugom slučaju prisvaja u celini.

I neukom čoveku je jasno da država Srbija,tj. srpski budžet, ima mnogo veću korist od Telekoma ako ostane u vlasništvu države Srbije nego ako ga država proda pa od novog vlasnika naplaćuje poreze.

A što se tiče javnog sektora, njega treba bukvalno prepoloviti. Ako može, sutra ujutru. To je zlo koje je uništilo Srbiju.

To što sam napisao odnosi se na zemlje članice Evropske unije u 2014. godini.
Sve te zemlje imaju ogroman javni sektor sastavljen od javnih preduzeća koja su ili u potpunom vlasništvu države, ili u mešovitom vlasništvu ili država ima posebna prava kontrole nad njima.

Delatnosti koje su u tim zemljama u državnom vlasništvu su između ostalog gas, elektroenergija, toplane, transport (železnica, metro, avio prevoz), finansijske ustanove (osiguranje, štedionice, najveće investicione banke).
Primera radi navešću samo neka od javnih preduzeća u Francuskoj.To su:

1.GDF (Gaz de France) -
2.EDF (Electricité de France)
3.Airbus
4.SNCF -železnica (Société Nationale des Chemins de fer)
5.Air France-KLM
6.RATP - pariski metro (Regie Autonome des Transports Rarisiens)
7.Renault
8.Pošta
9.Areva (atomske centrale – jedan od najvećih francuskih izvoznika)
10.Pariski aerodromi (Orli i Šarl de Gol)
11.France Télévision
12.Radio France
13.LFB (Laboratorija za bio tehnologije)

Nista mene ne cudi ali kakve blage veze ima javni sektor Srbije sa javnim sektorom Francuske?
Ja se slazem da drzava treba da ima sto vise jakih profitabilnih preduzeca ali ih nema, i tipicni predstavnik javnog sektora u Srbiji jeste jedna kancelarija u drzavnoj ili lokalnoj administraciji:
cetri sluzbenika, od kojih najvise radi onaj peti poznat pod imenom klima uredjaj. Kome je u interesu da brani te ljude dajuci statisticke podake koji najvaznije stvari sakrivaju?
BDP zapadnih zemalja je drasticno veci od onog u Srbiji i oni sebi mogu da dopuste postojanje veceg dravnog sektora ali to ne znaci da i njihov drzavni aparat nije prevlik i preglomazan. Ali svako treba da brine o svojim problemima.

2.
To što se budžet republike Srbije puni sa 95% od PDV-a, poreza na zarade, akciza... (a ne pretežno od novostvorene vrednosti državnih firmi) i jeste razlog što mi ne živimo nego životarimo. Ali ni to životarenje ne može dugo trajati (plate i penzije se već smanjuju) jer „nijedna držva ne živi od poreza i doprinosa već od NOVOSTVORENE VREDNOSTI koja je rezultat privredne aktivnosti subjekata na njenoj teritoriji“ – i u njenom vlasništvu.

1.
Kad smo već počeli da polemišemo a pošto ostajemo u okviru teme, da dodam da se pod terminom javni sektor podrazumevaju uglavnom javna PREDUZEĆA. Dakle ne podrazumevaju se ustanove (bolnice, škole, ustanove kulture ) niti državni aparat (administracija) ni republička ni lokalna.

Da uprostim stvri - i ustanove i državna administracija su „potrošači“ budžeta dok su najveći „snabdevači“ budžeta javna PREDUZEĆA, znači preduzeća u vlasništvu države. U Francukoj su to Areva, Erbas, delimično Alstom (TeŽeVe vozovi), Er Frans, Reno, aerodromi... a kod nas je to trebalo da budu sva izvorišta mineralnih voda, pre svega Knjaz Miloš, cementare, rudnici, EPS, Telekom, PKB (francuska država ima udeo u firmi „Danon“). Srbija je međutim prodala većinu tih preduzeća a sada se sprema da proda i Telekom i EPS. Naš budžet se zato puni isključivo stavkama koje ste vi naveli što nikada i nigde nije bilo dovoljno da država ispuni svoje obaveze prema „budžetskim potrošačima“ .

simi ili nečitanju napisanog
OVI nastavljaju ono šta su prethodni započeli. Niti su bolji, niti gori. Možda samo hrabriji da pucaju sebi u noge i da im za taj pucanj narod sluđen propagandom aplaudira.
I nikad se živelo bolje nije nego za vreme KOštunice Voje! No, pučina je stoka jedna grdna. Daš prst, hoće šaku. Daš više plate, oni bi plate na nivou Nemačke. Razmišljanje nastalo slušajući komentare: pukovnika 2006. godine na platu od 650 e i lekara 2007. na platu od 700 e. Bile su im male. Propast standarda se nekako veže sa opštom apatijom u koju smo zapali napuštajući sebe u nadi da će nas takve reformisane, ofarbane "Jevropa" prihvatiti.
Podsećanje: Izraelci izgradiše Aerport siti bez više od pola sata reklame na Dnevniku 2.

Kad smo već počeli da polemišemo a pošto ostajemo u okviru teme, da dodam da se pod terminom javni sektor podrazumevaju uglavnom javna PREDUZEĆA

ne znam gde se to podrazumevaju,ali po nasoj metodologiji i metodologiji mmf se ne podrazumevaju iskljucivo javna preduzeca.Prema mmf se u javni sektor ubraja opsta drzava i javna nefinasijska preduzeca i javne finansijse institucije iliti javna preduzeca.Prema nasem zakonu o budzetu u javni sektor spadaju opsti nivo drzave i javna nefinansijska preduzeca koja se bave komercijalnim aktivnostima.
za ovo ostalo ste vi u potpunosti u pravu.Ali,iammo jedan veliki problem.Sva ta preduzeca koja sad oce da prodaju samo izvlace iz tog budzeta koji kako vi kazete bi trebali da pune.Da bi mi imali mnogo vecu korist.I tu je sustina kako da ti sistem postani dovoljno efikasni,konkurentni i uspesni .Da bi punili budzet,a ne subvencijama i garancijama ga praznili.

"Ako vi mislite da ta preduzeca nesto stvore i onda te pare donesu u nemanjinu a mi onda svi to trosimo to je prosto nelogicno"

S ovim se i ja slazem. Ne bih da sirim temu na Francusku ali mislim da se i tamo budzet pre svega puni od poreza i doprinosa. Nelogicno bi bilo da ako imate npr prozivodjaca automobila, zvacemo ga Reno, drzava uzme sav njegov profit i ostavi ga bez sredstava za sirenje proizvodnje, inovacije i investicije. Na taj nacin neka 100% privatna fabrika automobila bi bila u velikoj prednosti jer svoj profit ne bi morala da daje drzavi.

Živim u kraju u kome je do pre dvadesetak godina bilo mnogo zanatlija - električara, vodoinstalatera, obućara... Sada su svi pozatvarali radnje i pružaju usluge na poziv preko mobilnog telefona jer im je država udarila takve poreze da njima jednostavno ne bi ostalo ništa za život ako bi ih platili.
Meni se čini da bi bilo normalnije da je država ostala vlasnik Knjaza Miloša ili Cementara i da je od dela profita tih svojih preduzeća uz umereno oporezivanje zarada, malih i srednjih preduzeća... finansirala zdravstvo, školstvo, penzije, administraciju.
Istovremeno bi zaposleni u državnim preduzećima, Knjaz Milošu ili Cementarama, imali zarade kao i u svim državnim ustanovama - dakle bez skandalozno visokih bonusa i bez privilegija.
A što se tiče investicija - ostatak profita bi odlazio u državne investicione banke koje bi u skladu sa strategijom razvoja zemlje ulagale ta sredstva. Bar tako je u svetu. Ali uslov za to je da država bude dobar domaćin.

Pa nisam ni napisao da negde u Evropi postoji država koja je vlasnik SVEGA I SVAČEGA. Razume se da ne postoji. Ali sve evropske države jesu vlasnice nekih bitnih privrednih subjekata čijim profitom raspolažu. To im omogućava da delimično popune budžet a delimično reinvestiraju ta sredstva u neke ključne objekte - infrastrukturu, razvoj nerazvijenih područja i slične svrhe za koje privatni kapital nije zainteresovan.
Naveo sam kompanije koje su u vlasništvu francuske države. Najveća među njima je "Areva", svetski broj 1 u proizvodnji nuklearnih centrala. Profit "Areve" pripada francuskoj državi a možete zamisliti o kojim milijardama se tu radi.

srbi nemaju pameti u pravu ste .Srbi da su imali pameti bilirali bi neku prosrpsku nacionalnu stranku pa makar akcenat bio na saradnji sa zapadom te 90 godine.Jer taj zapad je nama odrejdivo sudbinu nase zemlje.Srbi su morali da prekinu sa svakim kontinuitetom komunisticke politike.Ne kazem da je slobo i sps isto sto kpj.Ali ako ste na politickoj sceni devedesetih trazili najslicinijeg njima sigurno da bi to bila socijalisticka partija i slobodan milosevic.I naravno nikako ne mogu da zaboravim miru markovic.dos je trajo tri godine.I koliko god bili losi ,inace i ja sam bio protivnik dosa odma 2001 godine.Bio sam tad za dss ,i podrzavo nihov izlazak.Vec 2008 pa naovamo tu si i sps i sns.Tako da nece bas moci da bude da je svo zlo naneo dos.kolio god los bio.KPJ je vlado ovom zemljom i unistavo je 50 godina.ovo sto se desilo je posledica svih tih godina.Pecat je bio ustav iz 1974.On je osnov raspada i stradnja srba i srpske drzave.A nece bas da moze da ovi sad rade dobro.Rade isto ko dos

ono sto je takodje jako bitno da se napravi razlika izmedju javnih preduzeca koji treba da ostanu valsnistvo drzave obavezno naravno.I preduzeca gde je drzava vlasnik ,ali nisu javna.To je velika sustina ove nase polemike.Telekom nije javno preduzece.Ono je akcionarsko preduezece gde drzava srbija ima 70 posto valstnistva.I gda sutra moze da proda svoj udeo akcije nekome.Pa i meni i vama.Ovih 30 posto moze da kupi ko oce samo ako su na prodaju.Javna preduzeca koja su monopolisti na trzistu mogu sebi i da dozvole nekea nerelane plate ,veci broj zaposlenih pa i da pune budezet.Telekom u konkurencija telenora i vipaa mora da se trka na trzisnoj utakmici da on prezivi i da obezbeedi tih 10 000 radnika ok plate i zivot samom preduzecu.A ne da puni budzet.Prosto to nije moguce u preduzecima koja imaju konkureniciju.Jer taj profit treba njima da izdrze trku sa drugim preduzecima koja su u privantom vlasnistvu.Knjaz milos pored toliko stranih firmi koja proizovde vodu da jos puni budzet ?

dacu vam primer i kako su vocari u sremackom selu slankamen resili svoj problem.Lepo zive.Svi koji imaju voce se organizovali ,skupili ,nastupii zajedno kod drzavnih razvojnh fondova uzeli krdite ,subvencija i napralivili hladnjacu.I ne prodaju je sad kad je najefitnija,nego kad je najskuplja na trzistu.Ili izvoze u rusiji,bez ikakovih posrdnika ala tajkuni.To su trebali da uradi i ovi iz arilja.Srbija je imala vrhunac u zadrugarstvu.Drzava drzi pola vojvodine u zemljistu ,sta ona radi daje arapima za neke jefitine kredite kako bi podelila te penzije.To treba dati srpskim seljacima i to nikom vise nego po 10 hektara.Jel se ovde na ovom sajtu bio neki inervju onog francuza koji se cudi kako srpski seljak koji ima 10 jutara je siromasan.Bez uvrede za srpskog seljaka,ali i sam je kriv.Srpski seljak je neobrazovan i nece da ulaze u svoja znanje.Dacu vam primer djubrenja.Srpski seljak ,a proverano sremacki nece da da novac da mu urade analizu zemljistu koliko treba da djubri zemljiste.

Poštovani, u nečemu se slažemo a u nečemu se naša mišljenja razlikuju. Ali to i jeste prednost prave polemike - sučeljavanje različitih mišljenja kao put za otkrivanje istine.
Pošto sam brojem komentara prešao prihvatljivu i pristojnu granicu, pozdravljam vas uveren da će prilika za nastavak diskusije još biti jer živimo u burnom vremenu velikih lomova i velikih nedoumica.

@zortan janić, mr.ecc u penziji

Poštovani g-dine Janiću,

Iako verovatno nisam ni izbliza stručan kao i Vi, moram da uložim jedan prigovor.

"Realni proizvod" je ubijen, to je tačno, ali u tome javni sektor ima skoro pa nikakvu zaslugu. Za to je najpre odgovorna državna politika u poslednjih 20ak godina, i tu pre svega mislim na deindustrijalizaciju i periferizaciju naše privrede, odnosno na privatizaciju i sve ostale procese koji idu uz ono što se zove "tranzicija". Hoću reći, "ubistvo" realnog proizvoda je posledica iste one politike koju imamo danas, pod Vučićem - a to je politika davanja naših firmi stranom kapitalu, politika rasprodaje zemljišta po niskim cenama, davanje državnog novca privatnom sektoru a da ne znamo šta će sa njim biti (što je pokazano u tekstu) i tome slično. Pa pogledajte samo, na primer, Đinđićevo obraćanje prilikom donošenja Zakona o budžetu RS za 2001. godinu (ima ga na internetu) - vrlo lako bi se iste reči mogle pripisati i sadašnjem premijeru!

Prvo što biste vi, Boki, trebali da znate to je da su radnici trošak ali i POTROŠAČ bez čije potrošnje se proizvodnja zaustavlja a sistem propada. Kraj priče.
Sistem se ne zaustavlja zato što je za njegovo funkcionisanje neophodan rad tih radnika - oni mogu biti zamenjeni robotima - već zato što je za sistem neophodna njihova potrošnja (roboti, nažalost, ne jedu, ne oblače se, ne kupuju kola...). Dakle, za opstanak sistema (ali i poslodavaca i njihovog biznisa), neophodan je radnik-potrošač koji će svojom NADNICOM kupovati kola, belu tehniku, odeću, obuću...

U svojoj samoubilačkoj gramzivosti poslodavci su smanjivali nadnice do te mere da one nisu dovoljne za potrošnju neophodnu da se održi proizvodnja. A da bi se proizvednja ipak nastavila a roba prodavala, radnicima su davani krediti bez ikakvog kriterijuma. Tačnije, jedini kriterijum je bio - dodeljuj kredit da mi roba ne stoji na lageru i da ne moram da zabravim moj „uspešni, na tržišnu konkurentni biznis“. I tako se desila kriza 2008.

"Stoga nije pravično da oni snose posledice katastrofalne ekonomske politike od 2000. godine naovamo, kada u njenom kreiranju nisu ni učestvovali!"

Nisu ucestovali osim sto su 95% onih koji su se zaposlili u javnom sektoru u poslednjih 12 godina istovremeno bili i clanovi strnaka na vlasti.Mozda nisu(svi)direktno vodili ekonomsku politiku ali su oni ti koji u sirem kontekstu predstavljaju vlast.
Najpravicnije je sada svu tu bulumentu koja prima plate a nista ne radi-otpustiti!

1.
Privatizacija javnog sektora se direktno odražava na sudbinu zaposlenih i na sudbinu potrošača.
Najpre o zaposlenima.
Da bi povećali berzansku vrednost kompanija a time i vrednost svojih akcija, novi vlasnici odmah pristupaju masovnom otpuštanju zaposlenih. Broj radnika koji godišnje izvrši samoubistvo u francuskom Telekomu jer dobijaju otkaz i ostaju bez sredstava za život, povećava se svake godine. Zvanični naziv za tu vrstu otkaza u zemljama EU je „berzanski otkazi“. Naime, privatni vlasnici -akcionari, povećavaju berzansku vrednost svojih akcija smanjivanjem broja zaposlenih uz istovremeno povećavanje pritiska na preostale zaposlene da rade prekovremeno, najčešće 10 sati dnevno. U strahu od otkaza, radnici prihvataju te nečovečne radne uslove. Činjenice dakle govore da glavni problem PRIVATIZOVANOG javnog sektora - Elektroprivrede, Telekomunikacija itd. – predstavljaju privatni vlasnici-trutovi, koji uzimaju astronomske dividende i bonuse na kapital koji nisu stvorili.

3.
A sad o potrošačima i poreskim obveznicima.
U septembru 2002. menadžment privatne kompanije British Energy ucenio je britansku vladu da će prestati da isporučuje električnu energiju (a snabdeva jednu četvrtinu britanskog tržišta) ukoliko ne dobije potrebnu pomoć od države, što će reći iz budžeta, kako bi popunio svoje manjkove. Ucenjena, britanska vlada je bila primorana da odreši kesu i ovoj kompaniji da milijardu evra iz budžeta (da, jednu milijardu evra!!!). Tako je spasavanje PRIVATNE firme i njenih akcionara koštalo britanske poreske obveznike oko 200 miliona evra godišnje čitavih 10 godina, od 2003. do 2013. Slučaj Britiš Enerdži nije usamljen. Pre desetak godina čitava Kalifornija je u dva maha ostajala po nekoliko dana bez struje (čuveni black – out). Tamo su privatni vlasnici ubirali prihod od prodaje električne energije ali ništa nisu ulagali u njeno obnavljanje.

Neki komentatori gube iz vida da su javna preduzeća nastala u svetu pre svega zato da bi zadovoljavala javni interes a ne da bi bila profitabilna. Za razliku od privatnih preduzeća koja se osnivaju radi stvaranja profita, što je sasvom legitimno, javna preduzeća država osniva da bi svim građanima omogućila zadovoljavanje nekih potreba koje se u datom trenutku smatraju kao neophodan civilizacijski nivo. To znači da omogući svim građanima da bez obzira na imovno stanje, imaju pijaću vodu, struju, prevoz. Tom istom logikom se država rukovodi osnivajući državne škole i državne bolnice.
Međutim, za razliku od škola i bolnica koje su uvek na budžetu, javna preduzeća teorijski mogu da posluju i pozitivno, što znači da ostvaruju profit i pune budžet, ali to nije njihova prvenstvena namena. Njihova osnovna namena je zadovoljavanje određenih javnih potreba na način koji te potrebe čini dostupnim svakom građaninu odakle proizilazi da često moraju da koriste i budžetska sredstva.